петак, 28. јул 2017.

Reportaža iz Srbije II deo-Manastir Žiča


Odmor u Vrnjačkoj banji upotpunili smo posetom manastira Žiča
i jedno tmurno prepodne proveli u mirnoj šetnji po dvorištu ove prelepe srpske svetinje. Svakako preporučujem svima koji se nađu u tom delu Srbije da obavezno odvoje par sati i učine isto. Lepo bi bilo da smo otišli i do Studenice, ali neka to ostane za neki drugi put.
Pa tako, ako ste raspoloženi, pregledajte post do kraja, saznaćete ponešto što možda niste znali o ovom manastiru, a fotografije su tu da upotpune ceo doživljaj. 


Žiča je srpski srednjovekovni manastir iz prve polovine XIII veka, koji se nalazi u blizini Kraljeva i pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Podigao ju je prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić , a značajnu ulogu u njenom podizanju imao je i njegov brat, Sveti Sava. Posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, u Žiči je smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije. Početkom poslednje decenije XIII veka, manastir je stradao u napadu Tatara, posle čega je sedište arhiepiskopije preneto u Svete Apostole kod Peći, a sam manastir je početkom XIV veka obnovio kralj Milutin.
Glavna manastirska crkva, podignuta u Raškom stilu, posvećena je Vaznesenju Hristovom (Svetom Spasu), dok se unutar manastirskog kompleksa, istočno od glavne crkve, nalazi manja crkva, posvećena svetim Teodorima Tironu i Stratilatu, podignuta u XIV veku.


Tokom perioda otomanske vladavine manastir je u više navrata zapusteo, nakon čega je obnavljan. Između Prvog i Drugog svetskog rata, manastir je doživeo veliku obnovu, a najopsežniji radovi na njegovoj konzervaciji, izvedeni su nakon zemljotresa koji je tu oblast pogodio 1987. godine.
Početkom XXI veka, nizom manifestacija je proslavljeno 800 godina manastira Žiče.



Manastir Žiča je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom Republike Srbije.

Izvor teksta: Internet; Fotografije: lično vlasništvo autora

Нема коментара:

Постави коментар